ПОЗИВ НА МИРНО ПРОТЕСТНО ОКУПЉАЊЕ

Поштоване комшије, грађани Петловог брда

У току је завршни чин нестанка парк шуме „Борићи“, засађене између нашег насеља и Кружног и Ибарског пута. Шума је, пре четрдесет и више година, била засађена плански да заштити наше насеље од буке, аерозагађења, ветрова и клизишта. На месту укрштања Кружног и Ибарског пута планирана је изградња саобраћајне петље. Зарад тога предвиђена је сеча парк шуме „Борићи“ док се са супротне стране Кружног пута налази запарложена ливада, без насеља у близини, а која је и инжењерски и еколошки разумније решење за проширење Ибарске магистрале.

Наше Удружење већ годину дана обраћа се свим надлежним установама – захтевајући да се одустане од изградње ове петље. Представници ових установа, су нас (дез)информисали да се од изградње ове петље одустало. Коначно, јавно предузеће „Путеви Србије“ крајем јануара објавило је конкурс за извођаче радова. Овај конкурс се окончава 26. марта у време почетка пролећа и Светског дана шума. Има ружне симболике да нам путари шаљу овакву врсту „честитке“ баш сада. Удружење је преко медија обавестило јавност о овом проблему.

Уколико се противите коначном нестанку наше шуме „заштитнице“, уколико не желите да вам нове саобраћајнице пролазе на десетак метара од ваших кућа – позивамо вас да се у недељу 24. марта у симболично и дословно у „минут до 12“ (11:59), окупимо у нашој шуми „Борићи“ на месту поред укрштања Кружног и Ибарског пута.

УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА „ЗЕЛЕНО НАСЕЉЕ – ПЕТЛОВО БРДО“

VAŽAN sastanak u sredu 20.03.2013.

Drage komšije i članovi, potrebno je da se u sredu 20.marta. u 17h okupimo u što većem broju u sali mesne zajednice. Pored redovnog sastanka, na dnevnom redu je i odlučivanje o preduzimanju konkretne akcije radi zaustavljanja najavljene seče borića radi izgradnje petlje.

Povodi za to su 21.03. kao svetski dan zaštite šuma i 26.3. kao dan kada se zatvara tender za izbor
izvođača radova uništavanja majke prirode i silovanja stanovnika Petlovog brda.

Za one koji još ne znaju gde nam je sala MZ: Milorada Draškovića 24.*
*Odmah do ulaza u biblioteku**.
** Biblioteka je pored Maxi-ja.

Beogradska hronika. Reportaža o kriminalnom konkursu za izgradnju petlje Petlovo brdo

Ево "одговора" "одговорних" за путеве.

Драги пријатељи,

Ево "одговора" "одговорних" за путеве.

Погледајте како се бахатост "градитеља" увија у правну форму.

 

"Колико ме растужи обавештење, толико ме насмеје објашњење" (Влада Булатовић - Виб).

21. марта је светски дан заштите шума.

Ваљало би да се припремимо и појавимо на месту изградње петље.

До тада ћемо покушати да добијемо подршку предлогу да се пут изгради а шума очува нетакнута.

Разговарамо са независним стручњацима за градњу, правницима и новинарима.

Ако знате неког за кога мислите да може да помогне обратите му се.

Укључите се предлозима и делима!

Поздрав 

Влада Марковић

Članak u Kuriru povodom svetskog dana besplatnog javnog prevoza.

http://www.kurir-info.rs/sramota-nisu-culi-za-svetski-dan-besplatnog-prevoza-clanak-675959

Поводом 2.марта, светског дана бесплатног јавног превоза

Заслужујемо бољи и бесплатан јавни превоз!

У суботу 2.марта Удружење љубитеља железнице обележава Светски дан бесплатног јавног превоза дељењем летака (у Београду и Нишу, још немамо одговор из Ниша) и разговором са суграђанима. За бесплатан јавни превоз залаже се 38 удружења из 22 државе света.

Циљеви бесплатног транспорта су смањење зависности од нафте, побољшање животне средине у градовима, превоз доступан свима, и уопште чистији и функционалнији градови. У енергетским стратегијама и дебатама о климатским променама питање саобраћаја се врло често запоставља, и то не само у Србији - нарочито питање аутомобилског саобраћаја, као најодговорнијег за загађење и ефекат стаклене баште, који за друштво чини и велики економски терет.

Колико нас стварно кошта аутомобилски саобраћај?

Аутомобили заузимају 86% саобраћајних површина Београда, а превезу свега 20% путника. Највећи део улагања у инфраструктуру, а самим тим и изузетно велики део новца пореских обвезника се троши на аутомобилски транспорт. Највећи део саобраћајних незгода направи аутомобилски саобраћај, остави највише погинулих, повређених, највише материјалне штете, загађења, а све то плаћају грађани кроз буџет за лечење астматичара, повређених у незгодама, за стрес и лечење обољења насталих због стреса… У највећем делу Београда, немогуће је проширивати капацитете за аутомобиле без рушења кућа, што би било прескупо и често неприхватљиво. Већ сада су због аутомобила грађанима одузете зелене површине, деци и младима ускраћени простори за игру и спорт, и, уопште, сви грађани испаштају због планирања града оријентисаног пре свега на аутомобиле.

Да ли је наплата превоза заиста важна?

Вишедеценијска пракса у Београду је да се 60% - 70% трошкова јавног превоза финасира из буџета града, и прерасподела буџета у корист бесплатног јавног превоза и није тако велика. У свету је мали број примера великих градова који наплатом карата успевају да покрију више од половине трошкова јавног превоза; уосталом, мноштво аутомобила и стајање градског превоза у аутомобилским застојима у великој мери повећавају трошкове и смањују ефикасност градског превоза. Уз занемаривање, није ни чудо да је градски превоз скуп, спор, неугрејан, прљав, и распада се. Бесплатан јавни превоз је применило 49 градова у 17 држава света. Већина њих су средње величине, али има и мегалополиса, попут кинеског Чонкинга, где бесплатан превоз већ даје одличне резултате. Из праксе свих тих градова знамо да се тамо у јавном превозу повећао број корисника, он је постао ефикаснији, број аутомобила се значајно смањио, а самим тим и трошење буџета на проширивање улица је постало непотребно.

Будућност превоза

За квалитетан јавни превоз, у градовима величине Ниша, Новог Сада, Београда и Крагујевца неопходно је унапређивање и развој шинских система, трамваја и приградских железница, а у случају Београда и метроа. Наравно, то треба да прати и унапређење простора за кретање пешака и бициклиста, како би за највећи део грађана одрицање од кретања аутомобилом био избор, а не присила.

Под овим се не подразумева потпуно укидање аутомобила, већ свођење превоза аутомобила на неопходан минимум, у случајевима када је аутомобил и даље незаменљив.

Удружење љубитеља железнице

Контакт за изјаве и појашњења

Карло Полак

саобраћајни инжењер

Телефон познат вебмастеру

Planovi za suprotnu stranu Ibarske magistrale

http://www.yukapital.com/srp/nekretnine-beograd.php

Naš zahtev za dostavljanje dokumentacije vezano za uticaj planirane petlje na prirodnu okolinu

Ovo je dopis koji je juče predat na prijemnici JP Putevi Srbije.

Njime se traži dokumentacija koja se tiče uticaja nove putne petlje Petlovo brdo na okolinu.

Ovo je urađeno po savetu projektanata petlje koje sam prekjuče upoznao na javnom skupu  u JP Putevi Srbije.

To su bile konsultacije koje se tiču dokumenta koji JP Putevi Srbije rade za investitora obnove puteva - Svetsku banku.

Taj dokumenat sadrži pojedinosti o tome kako JP ispunjava standarde Svetske banke u projektima obnove i pravljenja novih puteva.

Do ponedeljka se na njega mogu uložiti primedbe, Nakon toga se pravi konačni dokumenat i kad-ako ga Svetska banka usvoji sledi finansiranje projekata.

Imamo mogućnost da delujemo direktno kod predstavnika Svetske banke sa svojim primedbama i predlozima.

Svetska banka može da naloži izmene dopune i čak obustavljanje projekta (ako nađe da za to postoje jaki razlozi.

Vreme curi za Boriće

Pogledajte ovu vest na Studiju B. Za petlju Petlovo brdo za koju niko od nadležnih ne zna raspisan je tender za izvođača radova. Link