субота, 02. март 2013.

Поводом 2.марта, светског дана бесплатног јавног превоза



Заслужујемо бољи и бесплатан јавни превоз!

У суботу 2.марта Удружење љубитеља железнице обележава Светски дан бесплатног јавног превоза дељењем летака (у Београду и Нишу, још немамо одговор из Ниша) и разговором са суграђанима. За бесплатан јавни превоз залаже се 38 удружења из 22 државе света.

Циљеви бесплатног транспорта су смањење зависности од нафте, побољшање животне средине у градовима, превоз доступан свима, и уопште чистији и функционалнији градови. У енергетским стратегијама и дебатама о климатским променама питање саобраћаја се врло често запоставља, и то не само у Србији - нарочито питање аутомобилског саобраћаја, као најодговорнијег за загађење и ефекат стаклене баште, који за друштво чини и велики економски терет.

Колико нас стварно кошта аутомобилски саобраћај?

Аутомобили заузимају 86% саобраћајних површина Београда, а превезу свега 20% путника. Највећи део улагања у инфраструктуру, а самим тим и изузетно велики део новца пореских обвезника се троши на аутомобилски транспорт. Највећи део саобраћајних незгода направи аутомобилски саобраћај, остави највише погинулих, повређених, највише материјалне штете, загађења, а све то плаћају грађани кроз буџет за лечење астматичара, повређених у незгодама, за стрес и лечење обољења насталих због стреса… У највећем делу Београда, немогуће је проширивати капацитете за аутомобиле без рушења кућа, што би било прескупо и често неприхватљиво. Већ сада су због аутомобила грађанима одузете зелене површине, деци и младима ускраћени простори за игру и спорт, и, уопште, сви грађани испаштају због планирања града оријентисаног пре свега на аутомобиле.

Да ли је наплата превоза заиста важна?

Вишедеценијска пракса у Београду је да се 60% - 70% трошкова јавног превоза финасира из буџета града, и прерасподела буџета у корист бесплатног јавног превоза и није тако велика. У свету је мали број примера великих градова који наплатом карата успевају да покрију више од половине трошкова јавног превоза; уосталом, мноштво аутомобила и стајање градског превоза у аутомобилским застојима у великој мери повећавају трошкове и смањују ефикасност градског превоза. Уз занемаривање, није ни чудо да је градски превоз скуп, спор, неугрејан, прљав, и распада се. Бесплатан јавни превоз је применило 49 градова у 17 држава света. Већина њих су средње величине, али има и мегалополиса, попут кинеског Чонкинга, где бесплатан превоз већ даје одличне резултате. Из праксе свих тих градова знамо да се тамо у јавном превозу повећао број корисника, он је постао ефикаснији, број аутомобила се значајно смањио, а самим тим и трошење буџета на проширивање улица је постало непотребно.



Будућност превоза

За квалитетан јавни превоз, у градовима величине Ниша, Новог Сада, Београда и Крагујевца неопходно је унапређивање и развој шинских система, трамваја и приградских железница, а у случају Београда и метроа. Наравно, то треба да прати и унапређење простора за кретање пешака и бициклиста, како би за највећи део грађана одрицање од кретања аутомобилом био избор, а не присила.
Под овим се не подразумева потпуно укидање аутомобила, већ свођење превоза аутомобила на неопходан минимум, у случајевима када је аутомобил и даље незаменљив.

Удружење љубитеља железнице

Контакт за изјаве и појашњења
Карло Полак
саобраћајни инжењер
Телефон познат вебмастеру

Нема коментара:

Постави коментар

Bez psovanja, vređanja i prostakluka u svakom obliku.