субота, 30. март 2013.

Sramni članak Studia B

http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=87099&page=2&kategorija=Beograd

"Gradski javni servis" je krenuo u medijsku kontra ofanzivu. Pročitajte šta su slagali da Vam proradi stari dobri Srpski inat pa sutra što više komšija sa sobom na protest u Boriće da pokažemo da je opšti interes i ustav koji nam garantuje pravo na zdravu životnu sredinu jači od profita pojedinaca.

петак, 29. март 2013.

Novo okupljanje u Borićima

Nedelja 31.03.2013. 11:59
Sadržaj informisanje o velikom medijskom odjeku predhodne akcije i postavljanje dva velika transparenta sa našim zahtevima prema magistrali kao i dogovor o budućim još većim akcijama.
Okupimo se u još večem broju kako bi smo pokazali da nam je stalo. Ovoga puta nam se organizovano pridružuju i izviđači.

уторак, 26. март 2013.

Dopis gradonačelniku

S obzirom da smo za gradonačelnika do sada bili nevidljivi i nezanimljivi i pored toga što su ga članovi u.o. Zeleno naselje podsećali u više navrata pa čak i lično prilikom slučajnih susreta, nadamo se da će sada, nakon što je putem medija pola Beograda čulo za nas i naš problem, i on obratiti pažnju na dopis koji smo mu poslali pre skoro godinu dana. Za slučaj da je naš dopis zalutao na dno neke fioke ispod gomile partijskih problema objavljujemo ga prvi put javno.



Članak u Kuriru

понедељак, 25. март 2013.

Još jedna foto priča sa protesta.

Deca znaju šta je bolje. Drveće koje proizvodi kiseonik ili vozila koja ih truju.

Ne vidi se od brežuljka ali divlja deponija živi svoj život s druge strane magistrale. Suprotnu stranu bi jedna lepa magistrala praktično oplemenila.

Okupljanje. 

Što se tiče urbanista na ovoj slici nema ničega. Ni drveća a ni ljudi.

Ovoliko za početak. A biće nas sve više.

I "Danas" donosi saopštenje sa protesta.

I B92 je preneo pisanje Novosti

Članak u Novostima

недеља, 24. март 2013.

Vest Studia B

U isčekivanju da dođemo do snimka vesti objavljene u vestima u 7 pogledajte šta je Studio B objavio na sajtu.


Nedeljni protest ukratko

Nanišanjeni za odstrel. Slikano sa već izgrađene deonice planiranog puta u dužini od oko 150 m. Odmah nakon šume nova trasa koja zahteva njeno uništenje se uliva u staru trasu. Koja je onda svrha uništavanja šume?

Ovakvi pa i veći kamioni će tutnjati tik ispred kuća na Petlovom brdu ukoliko se nešto ne preduzme. Sa leve strane se vidi postojeća trasa Ibarske koja nema potrebe da se menja ni sa inženjerskog a pogotovu ne sa ekološkog stanovišta. Treba joj samo dodati još jednu traku ali sa leve strane gde se sada nalaze divlja deponija i zaparložena livada.

Oko 200 stanovnika Petlovog brda se okupilo da podrži akciju spašavanja "Borića".

Pogled na ledinu i korov na njoj sa druge strane Ibarske.

среда, 20. март 2013.


ПОЗИВ НА МИРНО ПРОТЕСТНО ОКУПЉАЊЕ

Поштоване комшије, грађани Петловог брда
У току је завршни чин нестанка парк шуме „Борићи“, засађене између нашег насеља и Кружног и Ибарског пута. Шума је, пре четрдесет и више година, била засађена плански да заштити наше насеље од буке, аерозагађења, ветрова и клизишта. На месту укрштања Кружног и Ибарског пута планирана је изградња саобраћајне петље. Зарад тога предвиђена је сеча парк шуме „Борићи“ док се са супротне стране Кружног пута налази запарложена ливада, без насеља у близини, а која је и инжењерски и еколошки разумније решење за проширење Ибарске магистрале.
Наше Удружење већ годину дана обраћа се свим надлежним установама – захтевајући да се одустане од изградње ове петље. Представници ових установа, су нас (дез)информисали да се од изградње ове петље одустало. Коначно, јавно предузеће „Путеви Србије“ крајем јануара објавило је конкурс за извођаче радова. Овај конкурс се окончава 26. марта у време почетка пролећа и Светског дана шума. Има ружне симболике да нам путари шаљу овакву врсту „честитке“ баш сада. Удружење је преко медија обавестило јавност о овом проблему.

Уколико се противите коначном нестанку наше шуме „заштитнице“, уколико не желите да вам нове саобраћајнице пролазе на десетак метара од ваших кућа – позивамо вас да се у недељу 24. марта у симболично и дословно у „минут до 12“ (11:59), окупимо у нашој шуми „Борићи“ на месту поред укрштања Кружног и Ибарског пута.

УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА „ЗЕЛЕНО НАСЕЉЕ – ПЕТЛОВО БРДО“

уторак, 19. март 2013.

VAŽAN sastanak u sredu 20.03.2013.

Drage komšije i članovi, potrebno je da se u sredu 20.marta. u 17h okupimo u što većem broju u sali mesne zajednice. Pored redovnog sastanka, na dnevnom redu je i odlučivanje o preduzimanju konkretne akcije radi zaustavljanja najavljene seče borića radi izgradnje petlje.

Povodi za to su 21.03. kao svetski dan zaštite šuma i 26.3. kao dan kada se zatvara tender za izbor
izvođača radova uništavanja majke prirode i silovanja stanovnika Petlovog brda.

Za one koji još ne znaju gde nam je sala MZ: Milorada Draškovića 24.*
*Odmah do ulaza u biblioteku**.
** Biblioteka je pored Maxi-ja.

понедељак, 4. март 2013.

Ево "одговора" "одговорних" за путеве.

Драги пријатељи,

Ево "одговора" "одговорних" за путеве.
Погледајте како се бахатост "градитеља" увија у правну форму.
 
"Колико ме растужи обавештење, толико ме насмеје објашњење" (Влада Булатовић - Виб).

21. марта је светски дан заштите шума.
Ваљало би да се припремимо и појавимо на месту изградње петље.
До тада ћемо покушати да добијемо подршку предлогу да се пут изгради а шума очува нетакнута.
Разговарамо са независним стручњацима за градњу, правницима и новинарима.
Ако знате неког за кога мислите да може да помогне обратите му се.

Укључите се предлозима и делима!

Поздрав 
Влада Марковић






субота, 2. март 2013.

Članak u Kuriru povodom svetskog dana besplatnog javnog prevoza.

Поводом 2.марта, светског дана бесплатног јавног превоза



Заслужујемо бољи и бесплатан јавни превоз!

У суботу 2.марта Удружење љубитеља железнице обележава Светски дан бесплатног јавног превоза дељењем летака (у Београду и Нишу, још немамо одговор из Ниша) и разговором са суграђанима. За бесплатан јавни превоз залаже се 38 удружења из 22 државе света.

Циљеви бесплатног транспорта су смањење зависности од нафте, побољшање животне средине у градовима, превоз доступан свима, и уопште чистији и функционалнији градови. У енергетским стратегијама и дебатама о климатским променама питање саобраћаја се врло често запоставља, и то не само у Србији - нарочито питање аутомобилског саобраћаја, као најодговорнијег за загађење и ефекат стаклене баште, који за друштво чини и велики економски терет.

Колико нас стварно кошта аутомобилски саобраћај?

Аутомобили заузимају 86% саобраћајних површина Београда, а превезу свега 20% путника. Највећи део улагања у инфраструктуру, а самим тим и изузетно велики део новца пореских обвезника се троши на аутомобилски транспорт. Највећи део саобраћајних незгода направи аутомобилски саобраћај, остави највише погинулих, повређених, највише материјалне штете, загађења, а све то плаћају грађани кроз буџет за лечење астматичара, повређених у незгодама, за стрес и лечење обољења насталих због стреса… У највећем делу Београда, немогуће је проширивати капацитете за аутомобиле без рушења кућа, што би било прескупо и често неприхватљиво. Већ сада су због аутомобила грађанима одузете зелене површине, деци и младима ускраћени простори за игру и спорт, и, уопште, сви грађани испаштају због планирања града оријентисаног пре свега на аутомобиле.

Да ли је наплата превоза заиста важна?

Вишедеценијска пракса у Београду је да се 60% - 70% трошкова јавног превоза финасира из буџета града, и прерасподела буџета у корист бесплатног јавног превоза и није тако велика. У свету је мали број примера великих градова који наплатом карата успевају да покрију више од половине трошкова јавног превоза; уосталом, мноштво аутомобила и стајање градског превоза у аутомобилским застојима у великој мери повећавају трошкове и смањују ефикасност градског превоза. Уз занемаривање, није ни чудо да је градски превоз скуп, спор, неугрејан, прљав, и распада се. Бесплатан јавни превоз је применило 49 градова у 17 држава света. Већина њих су средње величине, али има и мегалополиса, попут кинеског Чонкинга, где бесплатан превоз већ даје одличне резултате. Из праксе свих тих градова знамо да се тамо у јавном превозу повећао број корисника, он је постао ефикаснији, број аутомобила се значајно смањио, а самим тим и трошење буџета на проширивање улица је постало непотребно.



Будућност превоза

За квалитетан јавни превоз, у градовима величине Ниша, Новог Сада, Београда и Крагујевца неопходно је унапређивање и развој шинских система, трамваја и приградских железница, а у случају Београда и метроа. Наравно, то треба да прати и унапређење простора за кретање пешака и бициклиста, како би за највећи део грађана одрицање од кретања аутомобилом био избор, а не присила.
Под овим се не подразумева потпуно укидање аутомобила, већ свођење превоза аутомобила на неопходан минимум, у случајевима када је аутомобил и даље незаменљив.

Удружење љубитеља железнице

Контакт за изјаве и појашњења
Карло Полак
саобраћајни инжењер
Телефон познат вебмастеру