Članak u Kuriru povodom svetskog dana besplatnog javnog prevoza.

http://www.kurir-info.rs/sramota-nisu-culi-za-svetski-dan-besplatnog-prevoza-clanak-675959

Поводом 2.марта, светског дана бесплатног јавног превоза

Заслужујемо бољи и бесплатан јавни превоз!

У суботу 2.марта Удружење љубитеља железнице обележава Светски дан бесплатног јавног превоза дељењем летака (у Београду и Нишу, још немамо одговор из Ниша) и разговором са суграђанима. За бесплатан јавни превоз залаже се 38 удружења из 22 државе света.

Циљеви бесплатног транспорта су смањење зависности од нафте, побољшање животне средине у градовима, превоз доступан свима, и уопште чистији и функционалнији градови. У енергетским стратегијама и дебатама о климатским променама питање саобраћаја се врло често запоставља, и то не само у Србији - нарочито питање аутомобилског саобраћаја, као најодговорнијег за загађење и ефекат стаклене баште, који за друштво чини и велики економски терет.

Колико нас стварно кошта аутомобилски саобраћај?

Аутомобили заузимају 86% саобраћајних површина Београда, а превезу свега 20% путника. Највећи део улагања у инфраструктуру, а самим тим и изузетно велики део новца пореских обвезника се троши на аутомобилски транспорт. Највећи део саобраћајних незгода направи аутомобилски саобраћај, остави највише погинулих, повређених, највише материјалне штете, загађења, а све то плаћају грађани кроз буџет за лечење астматичара, повређених у незгодама, за стрес и лечење обољења насталих због стреса… У највећем делу Београда, немогуће је проширивати капацитете за аутомобиле без рушења кућа, што би било прескупо и често неприхватљиво. Већ сада су због аутомобила грађанима одузете зелене површине, деци и младима ускраћени простори за игру и спорт, и, уопште, сви грађани испаштају због планирања града оријентисаног пре свега на аутомобиле.

Да ли је наплата превоза заиста важна?

Вишедеценијска пракса у Београду је да се 60% - 70% трошкова јавног превоза финасира из буџета града, и прерасподела буџета у корист бесплатног јавног превоза и није тако велика. У свету је мали број примера великих градова који наплатом карата успевају да покрију више од половине трошкова јавног превоза; уосталом, мноштво аутомобила и стајање градског превоза у аутомобилским застојима у великој мери повећавају трошкове и смањују ефикасност градског превоза. Уз занемаривање, није ни чудо да је градски превоз скуп, спор, неугрејан, прљав, и распада се. Бесплатан јавни превоз је применило 49 градова у 17 држава света. Већина њих су средње величине, али има и мегалополиса, попут кинеског Чонкинга, где бесплатан превоз већ даје одличне резултате. Из праксе свих тих градова знамо да се тамо у јавном превозу повећао број корисника, он је постао ефикаснији, број аутомобила се значајно смањио, а самим тим и трошење буџета на проширивање улица је постало непотребно.

Будућност превоза

За квалитетан јавни превоз, у градовима величине Ниша, Новог Сада, Београда и Крагујевца неопходно је унапређивање и развој шинских система, трамваја и приградских железница, а у случају Београда и метроа. Наравно, то треба да прати и унапређење простора за кретање пешака и бициклиста, како би за највећи део грађана одрицање од кретања аутомобилом био избор, а не присила.

Под овим се не подразумева потпуно укидање аутомобила, већ свођење превоза аутомобила на неопходан минимум, у случајевима када је аутомобил и даље незаменљив.

Удружење љубитеља железнице

Контакт за изјаве и појашњења

Карло Полак

саобраћајни инжењер

Телефон познат вебмастеру

Planovi za suprotnu stranu Ibarske magistrale

http://www.yukapital.com/srp/nekretnine-beograd.php

Naš zahtev za dostavljanje dokumentacije vezano za uticaj planirane petlje na prirodnu okolinu

Ovo je dopis koji je juče predat na prijemnici JP Putevi Srbije.

Njime se traži dokumentacija koja se tiče uticaja nove putne petlje Petlovo brdo na okolinu.

Ovo je urađeno po savetu projektanata petlje koje sam prekjuče upoznao na javnom skupu  u JP Putevi Srbije.

To su bile konsultacije koje se tiču dokumenta koji JP Putevi Srbije rade za investitora obnove puteva - Svetsku banku.

Taj dokumenat sadrži pojedinosti o tome kako JP ispunjava standarde Svetske banke u projektima obnove i pravljenja novih puteva.

Do ponedeljka se na njega mogu uložiti primedbe, Nakon toga se pravi konačni dokumenat i kad-ako ga Svetska banka usvoji sledi finansiranje projekata.

Imamo mogućnost da delujemo direktno kod predstavnika Svetske banke sa svojim primedbama i predlozima.

Svetska banka može da naloži izmene dopune i čak obustavljanje projekta (ako nađe da za to postoje jaki razlozi.

Vreme curi za Boriće

Pogledajte ovu vest na Studiju B. Za petlju Petlovo brdo za koju niko od nadležnih ne zna raspisan je tender za izvođača radova. Link

Vandalizam vs Progres

Ne razumem zašto kada se uništava nešto što je stvorio čovek to naziva vandalizmom, a kada se uništava nešto što je priroda stvorila to se zove progres.

Sastanak Zelenog naselja

Sreda, 07.11.2012. od 17h sala MZ Kijevo, Milorada Draškovića 24 (pored Maxi-ja). Poslednji je čas da se uključiš u borbu za spasavanje Petlovog brda. Bez "Borića" Petlovo brdo više nikad nije isto.

Progres raport

Za slučaj da neko nije ozbiljno shvatio predhodni post, evo dokle se stiglo sa "radovima".

Iduće godine most i nastavak "kroz šumicu".

Jel hoćete kamione tik ispred kapije?

Poslednja jesen?

Zar je moguće da ćemo dopustiti da nam ovo uzmu samo zato što "nije ničije"?

E PA NAŠE JE!

Sastanak Zelenog naselja sutra 07.11.2012. od 17h u sali MZ Kijevo, Milorada Draškovića 24 (pored Maxi-ja)

Gostovanje Zelenog Naselja na radiu Beograd 202

Članovi našeg udruženja gostuju sutra od 9h u emisiji "Radio Sava" koja se emituje na radiju Beograd 202. Po rečima urednika i voditelja Dušana Rašete,"Radio Sava" je ekološki magazin za odbranu sredine u kojoj živimo.
Ukoliko želite da se dodatno informišete o dosadašnjim aktivnostima udružena i planovima za dalje delovanje budite sutra uz 202-ku od 9h.

Frekvencije Beograda 202 pogledajte ovde.
Više informacija o emisiji pogledajte ovde.
Live stream radia Beograd 202 je ovde.