УОЧИ РЕФЕРЕНДУМСКОГ ИЗЈАШЊАВАЊА О "РЕВИДИРАНОМ" ПРОЈЕКТУ ПЕТЉЕ "ПЕТЛОВО БРДО"
Крајем јануара 2013. године, као револтирани грађанин,
"упао" сам на многољудни састанак у ЈП „Путеви Србије“ у
Влајковићевој 17, желећи да изразим своје згражавање планерима и инвеститорима
изградње пута и петље Петлово брдо у шуми познатијој као парк Борићи, која
опасује насеље.
Иако је моје мишљење, у вези са
будућим изјашњавањем о „ревидираном“ плану петље јасно, нисам намеран да га
икоме намећем. Изнећу само битне чињенице.
Првобитни – „оригинални“ план
изградње петље Петлово брдо створио би много проблема а решио само један –
изградњу пута. Тиме би сила и неправда још једном тријумфовале, као много пута
до сада.
Две године касније, после
заустављања „оригиналног“, израђен је нови
измењени план. Иако одустаје од две директне петље, он и даље има ману – продужење
већ направљеног путног правца руши део шуме: 261 стабло ће бити посечено на
простору од 0,78 ha.
Шта значе ове цифре питали смо на последњем састанку
од 1. децембра 2015. представнике Европске
инвестиционе банке (ЕИБ) и ЈП Путеви Србије и били смо суочени са документима који сада потпуно
дозвољавају инвеститору да посече 1640 стабала и заузме простор од 5,17 ha.
За разлику од наших претходних сазнања и чињенице да инвеститор није унапред обезбедио потребне
сагласности и да није предвидео плаћање суме (од око 25 милиона евра) као
накнаду за промену намене шумског у грађевинско земљиште, сада је инвеститор
добио процену судског вештака и решење Директората за шумарство да на основу
тога што је спорно шумско земљиште у катастру уписано као грађевинско – све што
у име накнаде треба да плати је 1200 евра за посечену дрвну масу (од 261
стабла), али не и накнаду за земљу под шумом. Чак и када се по Закону о шумама
та сума помножи са „казнених“ десет (10) пута – укупна накнада која је по нашем
мишљењу требало да буде астрономски велика постала је смешних 12 хиљада евра.
Оваква процена постаје трагикомична када се зна да је за грађанина који жели да
уклони дрво, које је уз своју кућу као садницу сам посадио пре скоро 50 година,
цена уклањања (сада већ великог стабла) већа од 500 евра, на име такси за
комисијски преглед, вештачење и мишљење.
Наш крунски доказ и најјача
чињеница да се овде ради о несасвеном коришћењу (отимању) природног и
друштвеног добра) оваквим „решењима“ формално престаје да важи и практично нема
правну већ само моралну вредност.
У пракси ово значи да
инвеститор и ЕИБ од сада могу да се односе према нама као према терористима,
јер су наше уске формалне законске основе за противљење изградњи пута у шуми – формално
исцрпљене, и ми прелазимо у област „неправа“ са великом горчином и јаким
лирским осећајем да се чини велика неправда.
За оно што следи (ако искључимо самоубилачке
бомбашке нападе) није потребна велика памет, али би мало мудрости помогло.
Своди се на: узми нешто или изгуби све. Учествуј у решењу, сарађуј или буди
херој револуционар, иако се то у суштини своди на жртву.
Пре доношења коначног личног става, свако би требало да сагледа следеће:
1.Пројекат је закочен и измењен искључиво јер смо се, уместо нашим
властима, обратили Европској инвестиционој банци, па је моћно државно предузеће
морало да нас макар формално прихвати за саговорнике.
2. У међувремену Моћник је обезбедио формално-правна покрића, па Банка
сада може мирно да закључи да је Инвеститор заокружио потпуну законску основу
која је недостајала у времену када смо уложили нашу жалбу Банци.
Инвеститор ЈП Путеви Србије је јавно предузеће са 100 милиона евра
губитка само у 2014.
Предузеће већ осам година води исти човек који, на оптужбе Јавног
тужилаштва за учешће и организацију милионског организованог криминала, тврди
да је невин. Како је већ успешно преживео неколико Влада, могло би да се
закључи да ће он трајати и понашати се као и до сада. Овде се очигледно не ради
само о сналажљивом и одважном појединцу, него о интересу „организиваних“
појединаца јачих од државе Србије.
Европска инвестициона банка, захваљујући сличним појединцима, такође има
мрље у својој досадашњој међународној пракси.
Иако већина обичних људи у Србији мисли да су овакве организације
оличења "силе и неправде" оне су се сада, изложене светлу и пажњи
јавности, до краја потрудиле да формално правно буду покривене и да коначно могу
да пређу у "топовску завршницу" у којој имају уходана искуства и
значајне капацитете.
3. Пред оваквим аргументима силе и права, мој лични интелектуални ресурс достигао је своје границе. Зато, тражећи
паметније и способније од себе, постављам питање: да ли има неког ко мисли да
може да се избори са овиме? Нека ми се јави да му дам штафету (и неколико
кутија досадашње документације). Ово више није питање воље и енергије него недостајуће
здраве памети. У општем интересу, молим дрчне, самодопадне и јаке на речима да
се не јављају на овај позив. Требају нам само мудри, делотворни и по могућству – тихи, тј. смирени.
4. Банка нам је, пре католичког Божића, послала графички приказ могућих
разрешења за овај проблем (објавићемо га у оригиналу и преведеног на српски).
Могућности се своде на: реми, пат или
мат (уз потпис), или на бесно рушење фигура.
5. По предлогу споразума између Удружења и „Путева Србије“, чији нацрт
је израдила ЕИБ, дају се гаранције да ће петља за сада пут само крњити шуму по
ободу (фаза 1). Могућност накнадне изградње и две додатне директне петље у шуми
(из оригиналног плана - фаза 2), сада је удаљена и зависи од раста будућег
саобраћаја, али и од договора са свима које пројекат може да дотиче. Питање
које следи је да ли одбити могућност да будемо партнери, чији потенцијал може
да расте у будућности јер остајемо у игри, или да се одмах определимо за улогу
жртве и унапред поништимо вредности које можда и можемо постићи?
За утеху, и да нас не би као губитнике
„оставили у прашини“, постоји и понуда која је битно „заслађена“ у односу на „оригинални“
пројекат петље:
1.Семафорска раскрсница за безбедан улаз/излаз за Петлово брдо (Улица Ђује
и Драгољуба), која није била део првобитног пројекта.
2. Западна траса Ибарске поставља се ка Метроу, дакле даље од Петловог
брда и сви имају приступ Ибарској као и до сада. Мана за оне који прилазе
Метроу од Железника и Раковице, је да ће ови возачи морати да користе 500+500
метара дужи пут до петље на Орловачи и назад. Добитак је безбедност укључења
јер неће морати да се заустављају, ускачу и прекидају колону из смера Чачка.
3. Биће
посађено 1000
садница уместо 261 стабла које се сече и парковски садржаји о њиховом трошку...
Наша жалба ЕИБ-у ће бити окончана тако што ћемо за потписнике наше негдашње петиције,
који буду желели да се одазову, организовати референдумско изјашњавање и дати
одговор ЕИБ-у до 15 јануара 2016. Питање се своди на то да ли потписници
петиције прихватају „ревидирани“ измењени предлог Инвеститора и Банке и сарадњу
на терену, или не.
Владимир Марковић
Председник Удружења грађана „Зелено насеље –
Петлово брдо“
ДОКУМЕНТА И ЧИЊЕНИЦЕ РЕЛЕВАНТНЕ
ЗА РЕФЕРЕНДУМСКО ИЗЈАШЊАВАЊЕ
ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ДОСАДАШЊЕГ И БУДУЋЕГ ТОКА ПРОЦЕСА ПО ЖАЛБИ УДРУЖЕЊА, ТЈ. ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ МОГУЋИХ РАЗРЕШЕЊА ПРОБЛЕМА
Овај графички приказ ЕИБ-а можете погледати на интернет страници ЈП "Путеви Србије"
Из графичког приказа, јасно нам је указано да ће се у случају референдумског ДА, приступити изградњи петље по "ревидираном" плану, уз све "погодности" које су детаљно презентоване на
У случају референдумског НЕ, ЕИБ предочава да ће се приступити изградњи петље по "оригиналном" пројекту.
Уколико се заинтересовани грађани на предстојећем референдуму позитивно изјасне следиће потписивање "Споразума о нагодби" између ЈП "Путеви Србије" и Удружења грађана "Зелено насеље - Петлово брдо", уз гаранције ЕИБ.
Нема коментара:
Постави коментар
Bez psovanja, vređanja i prostakluka u svakom obliku.