POVRAĆAJ UZURPIRANOG DELA ZAŠTITNE ŠUME U PREĐAŠNJE STANJE

AUTOBUSKI DEPO “TRANSPRODUKT BUSPREVOZA”

 

Dok se proces odbrane dela zaštitne šume “Borići” kreće ka konačnoj pobedi zdravog razuma  i njenom očuvanju, s druge strane, proces povratka pola hektara zaštitne šume iskrčene za potrebe izgradnje privatnog autobuskog depoa - “tapka u mestu”.

Da podsetimo.

Dokumenta  govore da je vlasnik depoa bez ikakve dozvole posekao više od pola hektara zaštitne šume uz Kružni put 2009. godine, da bi na tom iskrčenom prostoru 2009/2010. godine podigao halu za servisiranje autobusa sa nizom pratećih objekata i izgradio parking-plac za više od trideset autobusa. Dalje, rešenjem od 18. aprila 2011, potpisanim od strane rukovodioca Odeljenja za građevinske inspekcijske i upravne poslove opštine Rakovica, izvršena je legalizacija objekta hale itd.

Uz ove podatke, potrebne su napomene za razumevanje prirode i broja izvršenih krivičnih dela u slučaju izgradnje  depoa.

- Prvo, zemljište na kojem je izvršena seča šume je u zemljišno-knjižnom vlasništvu Republike Srbije. U zemljišnim knjigama ono se vodi kao šuma. Predstavnik vlasnika (Vlada RS) nikada nije odobrila prenamenu ovog prostora. U vezi s tim, ovo zemljište je u GUP-u označeno kao zelena površina i osenčeno kao “zaštitna šuma”.

- Drugo, u opštini je predmet za legalizaciju ovog objekta izgrađenog 2010. godine, zaveden pod 2006. godinom.  Neko mora da objasni kako je to zahtev za legalizaciju objekta izgrađenog 2010. godine zaveden pod 2006. godinom.

- Treće, pomenuto opštinsko rešenje o legalizaciji iz aprila 2011. godine, doneto je godinu i više dana kasnije pošto su zakonskom odredbom svi poslovi legalizacije prešli u nadležnost Grada. (Uzgred, donosilac i potpisnik ovog rešenja boravi u pritvoru, još od januara ove godine, zbog sumnji da je izvršio neko drugo krivično delo iz delokruga svog opštinskog rada)

-  Četvrto, odobrena je legalizacija suprotno odredbama tada važećeg zakona. Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009 godine, u članu 187. utvrđuje:

“Za objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane ili dograđene bez građevinske dozvole ne

može se naknadno izdati građevinska dozvola ako je objekat:

1) izgrađen, odnosno rekonstruisan na zemljištu nepovoljnom za građenje (klizišta,

močvarno tlo i sl.)…”

 

Na geološkim kartama teren, na kojem je izgrađen ovaj objekat, označen je crvenom bojom kao klizište.

 

Decembra  2012. godine, posle višemesečnog prikupljanja dokumentacije, Udruženje građana “Zeleno naselje - Petlovo brdo” podnelo je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv odgovornih službenika opštine Rakovica i vlasnika depoa. Tužilaštvo je policiji uputilo zahtev za prikupljanje dodatnih informacija, a policija je u kratkom roku obavila svoj deo posla i dostavila Tužilaštvu tražene informacije. Međutim, Tužilaštvo, do danas, nije donelo bilo kakvu odluku - niti je odbacilo krivičnu prijavu, niti je pokrenulo krivični postupak. U prošloj godini našu krivičnu prijavu “brižljivo su čuvala” dva postupajuća tužioca. Prvi se razboleo te je, krajem godine, prešla u nadležnost drugog. Početkom ove godine, zbog nove teritorijalne preraspodele, naša krivična prijava je, uz postupajućeg tužioca,  promenila i tužilaštvo. Sada je ona u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu, kod trećeg po redu postupajućeg tužioca.

Ovakva sudbina naše krivične prijave, predstavlja iznenađenje samo za neupućene. Naime, u novembru prošle godine Evropski izvestilac za Srbiju, u svom izveštaju je konstatovao da je tužilaštvo najslabija karika srpskog pravosuđa i zaključio da “tužilaštvo jednostavno ne postoji”.

Nefunkcionisanje tužilaštva, ohrabrilo je i „nadahnulo“ obe tužene strane. Vlasnik depoa i delovi opštinske administracije (građevinsko odeljenje) odnedavno su „obnovili“ saradnju,  te sad ovaj prvi podnosi nekakve bizarne prijave protiv onih koji mu ometaju "rad i poslovanje", a ovi drugi vode postupke na osnovu ovih prijava protiv potpisnika krivične prijave, verovatno sprovodeći načelo – “napad je najbolja odbrana”. O obnovljenoj saradnji svedoči činjenica da se depo i dalje prostorno širi na račun zaštitne šume i da se i dalje izgrađuju novi sadržaji, a bez adekvatne reakcije nadležnih u opštini. Ohrabren “hibernacijom” Tužilaštva, vlasnik depoa,   javno upućuje ulične pretnje i  uvrede potpisniku krivične prijave. U svojoj samouverenosti, stalno se poziva na to da su na njegovoj strani dva "najjača" pravna osnova u srpskom (običajnom) pravu – „Znam čoveka!“ i „Imam pare!“

Ovaj novi “radni elan” tuženih, svakako neće dovesti do povlačenja krivične prijave. Ove zajedničke akcije tuženih  ne predstavljaju argument za odbranu od dokumenata i navoda iz krivične prijave. Naprotiv, one su  još jedna potvrda o vremenom utemeljenoj saradnji dve tužene strane.

Pre nego što počnemo da razmatramo mogućnost organizovanog samoodbrambenog delovanja građana zbog nefunkcionisanja nadležnih institucija, ostaje nam da iskoristimo još jednu zakonsku mogućnost – da krivičnom prijavom obuhvatimo i treću stranu – Prvo osnovno javno tužilaštvo, čiji su postupajući tužioci, zahvaljujući podnetim im dokumentima, više od godinu dana bili u saznanju izvršenih krivičnih dela, a nisu preduzeli ništa u okviru svojih nadležnosti. (Duh zakona govori da će onaj koji počini krivično delo biti kažnjen. Ostaje samo da se sačeka kada će se to dogoditi.)

Konačno, ukoliko nadležne institucije (tužilaštvo i deo opštinske administracije) nisu zainteresovane da obavljaju poslove zbog kojih su budžetski korisnici, građani su životno zainteresovani da se odbrane od posledica izgradnje, odnosno rada ovog “poslovnog objekta” na neprimerenom mestu.

Posledice su sledeće:

1.Posečena stabla imala su funkciju preveniranja pokretanja klizišta, a posledice uklanjanja ovih stabala vidljive su na okolnom zemljištu na kojem se nalaze stambeni objekti;

2.Usred stambene zone, umesto posečenih šumskih stabala, “posađeno” je tridesetak autobusa i hala za njihovo servisiranje. Tako su stanovnici dobili stalni izvor buke, koja se  pojačava svake noći u period od 22h do 06h, kada autobusi tu borave, od povratka do odlaska na trasu;

3.Uz buku, stanovnici okolnih stambenih objekata imali su posebne “mirisne” i potencijalne zvučne i rušilačke efekte, dok je vlasnik depoa, protivno svim zakonskim i tehničkim uslovima, koristio cisternu od 20 hiljada litara nafte u neposrednoj blizini stambenih objekata. O tome je ranije već pisano...itd.

 

"Pejsažna arhitektura" u izvođenju vlasnika depoa  i  građevinske opštinske administracije

Isti motiv "by night"

"Odlazak cisterne" 3. novembar 2013. godine